Parnični postupak
Parnični postupak predstavlja pravno organizovan odnos koji služi za sudsku zaštitu, tj. ostvarivanje povređenih, ugroženih ili osporenih građanskih subjektivnih prava.
Advokat za parnični postupak
Zakon o parničnom postupku u svom prvom članu propisuje da se tim zakonom uređuju: “pravila postupka za pružanje sudske pravne zaštite po kojima se postupa i odlučuje u parnicama za rešavanje sporova nastalih povodom povrede prava ličnosti i sporova iz porodičnih, radnih, privrednih, imovinskih i drugih građanskopravnih odnosa, osim sporova za koje je posebnim zakonom propisana druga vrsta postupka.”
Sud primenjujući odredbe parničnog procesnog prava, vodi postupak i odlučuje o osnovanosti zahteva postavljenih u postupku. Parnica se pokreće tužbom lica koje smatra da mu je radnjama drugog lica povređeno ili ugroženo neko pravo, te on zahteva od suda određenu zaštitu. Sud u parničnom postupku odlučuje samo u granicama zahteva koji su istaknuti u postupku i to na osnovu usmenog, neposrednog i javnog raspravljanja. Stranke u postupku su tužilac i tuženi, tužilac je onaj ko tužbom pokreće parnični postupak, a tuženi je onaj protiv koga je tužba uperena.
Predmet parnice je zahtev koji je tužilac postavio u tužbi, odnosno zahtev koji je tuženi postavio u protivtužbi. Pored ovih, predmet parnice mogu biti i sporedni zahtevi koji su postavljeni tokom postupka. Glavni predmet parničnog postupka je zahtev tužbe koji može biti kondemnatorni (zahtev za činidbu), deklaratorni (zahtev za utvrđenje) ili konstitutivni (preobražajni zahtev).
Kondemnatornim zahtevom može se tražiti od suda da se tuženi obaveže na izvršenje određene činidbe. Deklaratornim zahtevom može se tražiti od suda utvrđenje postojanja ili nepostojanja određenog prava ili pravnog odnosa, utvrđenje istinitosti određene isprave, utvrđenje povrede prava ličnosti, utvrđenje postojanja ili nepostojanja određene činjenice. Konstitutivnim zahtevom može se tražiti od suda promena određenog pravnog odnosa.
Druga vrsta zahteva u parničnom postupku koji se može postaviti i o kojem sud odlučuje je zahtev za nadoknadu troškova parničnog postupka. Pored navedenih, postoje još i zahtevi za obezbeđenje u koje spadaju – zahtev tuženog za obezbeđenje troškova postupka, zahtev za obezbeđenje dokaza i zahtev za izdavanje privremene mere.
Parnični postupak se najčešće okončava donošenjem presude od strane suda. Samo izuzetno, kao što je to slučaj kod platnog naloga ili smetanja državine, sud o glavnoj stvari odlučuje rešenjem, a ne presudom. Takođe, sud može okončati postupak i donošenjem rešenja kojim odbacuje tužbu jer nisu ispunjene procesne pretpostavke. Protiv prvostepene odluke, ukoliko nisu zadovoljne, stranke imaju pravo da izjave žalbu drugostepenom sudu. Parnični postupak se može okončati i sudskim poravnanjem ukoliko se stranke dogovore o ishodu spora pred sudom.
Zastupanje u parničnom postupku od strane punomoćnika – stranke u parničnom postupku mogu da preduzimaju radnje lično ili preko punomoćnika. U postupcima po vanrednim pravnim lekovima stranku mora da zastupa advokat, osim ukoliko je sama advokat. Punomoćje je pisana jednostrana izjava volje stranke kojom ovlašćuje punomoćnika na zastupanje u određenom praničnom postupku. Stranka može ovlastiti punomoćnika da preduzima pojedine radnje koje su određene u punomoćju ili da preduzima sve radnje u postupku, obim punomoćja sama određuje.
Kada je reč o zastupanju fizičkih lica, najčešće je to advokat, međutim punomoćnik ne mora biti samo advokat. Punomoćnik koji nije advokat može biti krvni srodnik stranke u pravoj liniji, brat, sestra ili bračni drug. Takođe, to može biti i predstavnik službe pravne pomoći jedinice lokalne samouprave koji je diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom. Kada se radi o zaposlenom u sporu iz radnog odnosa, punomoćnik može biti i predstavnik sindikata čiji je on član, koji je diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom. Kada je reč o zastupanju pravnih lica, punomoćnik može biti advokat ili lice koje je u radnom odnosu u pravnom licu pod uslovom da je diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom.
Posebni parnični postupci su zbog svoje specifičnosti regulisani posebnim odredbama zakona kojima su propisana zasebna pravila za svaki ovaj postupak. U posebne parnične postupke spadaju: postupak u parnicama iz radnih odnosa, postupak u parnicama povodom kolektivnih ugovora, postupak u parnicama zbog smetanja državine, postupak izdavanja platnih naloga, postupak u sporovima male vrednosti, postupak u privrednim sporovima, postupak u potrošačkim sporovima, kao i posebni postupci u vezi sa porodičnim odnosima.
ADVOKAT ZA PARNICU pruža pravnu pomoć koja obuhvata
- Zastupanje u svim parničnim postupcima
- Zastupanje u pregovorima radi vansudskog rešavanje sporova
- Sastavljanje podnesaka - opomena, tužbi, odgovora na tužbu, prigovora, žalbi, vanrednih pravnih lekova i svih drugih podnesaka u parničnom postupku
- Sastavljanje vansudskih poravnanja
- Davanje usmenih i pismenih pravnih saveta u vezi sa parničnim postupkom
Advokat u Zrenjaninu, Ivan Andrejević bavi se pružanjem pravne pomoći fizičkim i pravnim licima, kao i preduzetnicima i drugim organizacijama.